Ko gubi ima pravo da se ljuti ili zašto je slem moja omiljena šolja čaja

Piše: Milan Mijatović
Prilog je nastao, povodom teksta na Fejsbuku
mog druga i slemerskog brata, Siniše Rudana.

Marc Smith:

''Takmičarski momenat je, ili bi trebalo da bude, od drugorazrednog značaja u odnosu na kreiranje nastupa koji imaju umetničku vrednost i u kojima se može uživati. Svaki slem predstavlja osoben način i to je jedna od najbitnijih karakteristika slem pokreta – da afirmiše različitosti stilova. Slam prihvata i obuhvata sve stilove.''

''Nastup (show) je razlog popularizacije slema, a ne takmičenje.''

''Takmičenje prirodno nosi u sebi momenat dramskog uzbuđenja i odličan je način da se završi veče. Do dana današnjeg najveći broj nas u Čikagu ne gleda na ova takmičenja sa preteranom ozbiljnošću već kao na nešto što doprinosi većoj zabavi i uzbudljivijoj večeri, dok oni koji ih preozbiljno shvate najčešće bivaju predmet šale.''

Zaista, do dana današnjeg ništa se nije promenilo dragi moji ljubitelji slema. Na svakom slem takmičenju u Beogradu, uvek se nađe neko ko je ''povređen'' i ko smatra da je nepravedno bodovan. Obično su to slemeri koji dolaze sa namerom da pobede i oni programski, da ne kažem robotski zacrtaju da moraju biti šampioni.

Kada se to ne desi, oni su strašno povređeni. Optužuju žiri za pristrasnost, zaklinju se da nikada više neće dođi na slem takmičenje jer organizatori su zaboga tako nepravedni prema njima. Eto to i drugi kažu. Drugi su takođe primetili nanetu nepravdu i krišom su im šapnuli da su oni bili najbolji. Zvezde!!!

Kao argumente koriste da su oni zaista veliki slemeri, zvezde koje sijaju na nebu, divovi koji se ističu i razlikuju od običnih izvođača na sceni. Smatraju da spadaju u desetoro najboljih i da je velika nepravda ako to veče ne steknu slavu, ljubav žena ili muškaraca i pesničku besmrtnost.

Imam utisak da takvi slemeri, koje i dalje smatram mojim prijateljima, drugarima i braćom, ne razumeju suštinu slema. Suština slema je sveta zajednica koja nastaje u susretu pesnika i publike. Timski rad gde niko ne pokušava da se postavi iznad ostalih, kao superiorna zvezda ,,padalica'' (da se našalim). Upravo zato slem treba da bude najopuštenija stvar na svetu. Relaks za sve duše koje su stegnute radnim obavezama i ubistvenim tempom potrošačkog načina života (posao - kuća - kuća - posao). Mi nismo glumci koji jure honorare, a nismo ni estradne zvezde željne pažnje i potvrđivanja na svakom mestu i u svakom trenutku. Neki slemeri jednostavno ne mogu da izađu iz tripa estradne zvezde. Na žalost to znači da nisu shvatili suštinu i tajnu slem pokreta. Zajednicu srodnih duša koje se oplemenjuju kroz umetnički čin. Koje zajedno rade na najboljem događaju na svetu. Kao tim, kao ekipa različitih senzibiliteta i poetika.

Malo opet o ''ogorčenim slemerima''. Njihova potreba da očajnički daju ogroman značaj slem takmičenju i da po svaku cenu žele da budu priznate zvezde slema (desetoro najboljih) upravo guši sam slem pokret. Slemu trebaju novi pesnici i pesnikinje, neafirmisani, koji se tek probijaju i postaju svesni svojih kvaliteta i mana. Ako im se nabijaju na nos stariji slemeri kao uzori i neprikosnovena božanska pesnička bića, desiće se upravo kompromitacija slem pokreta i početne ideje, gde samo svi zajedno možemo da uživamo u kreativnom činu, a ne tako što ćemo stvarati estradne zvezde koje će jedino zanimati rejting i povlađivanje publike.

Vrlo često sam kao član žirija bio svedok smešnih situacija na slem takmičenjima koja je organizovao Poezin, ali i druge organizacije po Srbiji. Pojedinci koji su dolazili sa vatrenom željom da pobede, da budu u centru pažnje, da istaknu sebe i kojima bi ego ''eksplodirao'' kada se to ne bi desilo. Ta njihova napetost, prosto je mogla da se oseti u vazduhu. Od početka, pa do kraja takmičenja. Bolna napetost duše koja traži potvrdu. Nahraniti ego po svaku cenu. Jedina logična posledica takvog pristupa su smešne situacije na kraju balade koje su pomalo u duhu Monti Pajtona. Neshvaćeni junak priče ipak dobro zabavi publiku na način koji nije želeo. Međutim, sve je to SLEM.

Upravo zato je slem ZABAVAN i moja omiljena šolja čaja. Još jednom bih se setio zaista mudre dosetke: ''Ko gubi, ima pravo da se ljuti''. Možda nečega još boljeg što je izrekao jedan mudar čovek: '' The point is not the points, the point is the Poetry''.