Blaga napomena je da ovo nije kratka priča već zajeb plačipriča. Još blaža napomena je da ova plačipriča nije zaštićena u Zavodu za intelektualnu svojinu, dakle drpaj bato, ne ljutim se. Plačipriču je napisao Milan Mijatović, pesnik sumnjive reputacije.

Veliki učitelj pisanja je poslao mejl svojim učenicima.

,,Online čas je osamdeset evra. Ovo je samo privremeno, jer sad sam trenutno sprečen da dolazim u vaš grad. Dobićete večeras zadatke i teme za razmišljanje. Sve što možete da pronađete na internetu je bonus za vas. Preradite i pošaljite mi sutra do 11 časova.''

Kuc, kuc, kuc, vredno su kucali mladalački prsti po tastaturi. ChatGPT je postao najbolji drug u samotnim noćima. Slao im je neumorno prerađene kratke priče i pesme Rejmonda Karvera a onda su oni to dodatno oblikovali. Materijal za književni konkurs je bio spreman.

Jedan polaznik škole kreativnog pisanja je pronašao pesmu o ometenem detetu na Fejsu. Vredno je prekucavao dok nije ispala sasvim pristojna kratka priča.

Neki su koristili dubinski pristup u želji da postignu književni uspeh. Jedan mladac je maznuo koker španijela od Virdžinije Vulf i sada preko kuce se prelamao odnos sa njegovim roditeljima. Mogao je makar da promeni u žabu ili bubašvabu. Baš ker opet, malo je očigledno.

Mutacija poznatog književnika u velikog učitelja je počela kada mu je dosadilo da dva sata leži u kadi, četiri sata gleda filmove i čeka ženinu platu. Tada je shvatio da može da ima sasvim pristojnu penziju od omladine koja vrišti za književnom slavom.

Njegov primer su sledili manje poznati književnici. Prvo su javno objavili svoje književne uspehe i veliko iskustvo u književnom arbajtu, a onda su logično objasnili da će držati radionice kreativnog pisanja. Nema posla jebiga, svaka kinta dobro dođe makar i neredovna.

Polaznici škole su vredno prekucavali i upijali znanje. Na neki čudan način mladići i devojke su počeli da liče jedni na druge. Pričali su na isti način i pisali su na isti način. Čak su počeli da jedu istu hranu i da se slično oblače.

Nastale su dve kreativne škole mišljenja. U jednoj su zalizivali kosu sa leve strane, a u drugoj sa desne. U prvoj su se smejali ho, ho, ho, a u drugoj ha, ha, ha.

Onda je sve krenulo naopako. Neki čudak prerušen u medveda počeo je da dolazi na njihove književne događaje.