SVEMIRSKI DAN POEZIJE

Dobro nam došao / došla u svemir koji nema uspešne preduzetnike, ali ima višak misli.

Ovde ne postoji karijera u poeziji. Postoji samo ekipa koja ne može da ćuti, pa piše. Onda to čita naglas, jer očigledno nema pametnija posla.

Ovo nije događaj. Ovo je crna rupa u realnosti u koju upadaš kad ti dosadi da glumiš da je sve okej. Naš svemir nema pravila. Ako imaš glas, koristi ga. Ako nemaš, izmisli ga.

Pesnici ovde nisu zvezde. Više su kao svemirski brod koji nekako svetli u mraku i sudara se sa kometama praveći nešto što liči na smisao.

Stihovi su nedovršeni, previše lični, malo krindž i često bolji nego što bismo priznali. Ponekad zapanje publiku kada pogode pravo u veštački špijunski satelit. Možeš da čitaš iz sveske, telefona ili iz nervnog sloma koji si poneo sa sobom.

Ako pogrešiš, još bolje. Ako zaboraviš, improvizuj. Ako te blam, savršeno, na pravom si mestu.

Ovo je paralelni svemir za sve nas koji nismo „negde stigli“ ali smo ipak tu. Orbitiramo jedni oko drugih bez jasnog cilja ali sa čudnim osećajem da to ima više smisla nego sve ostalo.

Dođi ili nemoj. Svemir će svakako da se širi bez našeg odobrenja.