U jakoj konkurenciji, ,,nagradu publike'' je dobio pesnik Siniša Puač. U velikom finalu nastupilo je petoro učesnika, a naša nova slem šampionka je pesnikinja Sandra Zivkov. Sandra Živkov će imati priliku da predstavlja Srbiju na Evropskom slem šampionatu u Košicama (Slovačka) u decembru ove godine.

Žiri je funkcionisao u sastavu: Nenad Ignjatović, Milan Mijatović, Ana Pantić, Katarina Kovačević i nasumični dobrovoljac iz publike. Članovi žirija su glasali tokom sva tri kruga takmičenja, a korišćeni su bodovi od jedan do deset (sa decimalama). U prvom krugu publici su podeljeni papiri za glasanje i dodeljena je ,,nagrada publike''.

Državno pesničko slem takmičenje 2024 organizovano je od strane pesničkog udruženja Poetarijum iz Novog Sada u saradnji sa pesničkom organizacijom Poezin iz Beograda.

Bigrafija pobednice Državnog pesničkog slem takmičenja 2024

Sandra Živkov, (devojački Raković), rođena je u Banja Luci 1978. Od malena istinski voli umetnost i na razne načine joj prilazi. Završila je nižu i srednju muzičku školu, a potom i Muzičku akademiju (odsek etnomuzikologija). Muzika i ples su njena prva ljubav. Čini se oduvek, fascinirana je i ritmom reči, te piše pesme, dnevničke zapise, priče. Uz muziku i pisanje, bliska joj je i psihologija a posebno ona koja se bavi običnim čovekom, njegovom srećom i mehanizmima koji ga opuštaju, a istovremeno jačaju. Stalno posmatra ljude, ali i sebe, analizira, preispituje, odbacuje, prihvata, razume. Sva ova posmatranja i životna iskustva pretače u pesme. Od 2022. se ohrabruje i počinje da eksperimentiše u performativnoj poeziji. Lajtmotiv svega što voli i čemu teži je igra.

Pesma

GEOGRAFIJA MOJE BIOGRAFIJE

Rođena sam u onom što se zvalo SFRJ, Republika BiH. Zvuči daleko Ko da sam iz prošlog vijeka, ko što i jesam ako ćemo pravo.

Bio je ko lubenica pun mjesec iznad Bosne momče tamburalo u tamburu, a mlada partizanka kolo vodila. Na plastičnim skijama spuštam se niz brda, Mokrih mogu u žutim gumenim čizmama.

“Naša je pjesma pjesma cjelog svijete Čovjek je blago život, rijeka sreće” Tako sam mislila i pjevala Sve dok nisam saznala na teži način krajem osnovne škole Da postoje različite nacije.

Onda sam otišla u Novi Sad I bila malo odmerenija kako i dolikuje. Tražeći garija koji će da me razume Divanila lagano Pomalo razumeć i mađarski.

Banja Luka i ta njena sela Ponovo su me privili na grudi Ali su sada te grudi bile ranjene i zbunjene, kao i ja. Sreća moja te su muzičari svijet u svijetu Pa smo pjevajući u dva glasa živjeli neku drugu izmaštanu realnost, u kom nam je najkrivlje more A najveći san da budemo glavnom svircu jedina o kojoj pjeva.

Moja drama dobila je još jedan čin Kad se negde pre svog punoletstva zadesih opet s one strane Drine I još malo dalje, u Kovinu A bila sam stvarno samo malčice luda.

Postala sam putnik đak Odlazeći iz Banata u Srbiju svaki dan. Oj Jelo Smederevo belo Ostade mi u sivom sećanju A kosti još osećaju košavu kroz preveliku jaknu Dok čekam jugoprevoz.

Upisah posle muzičku akademiju I dok sam u Patrisu jurila uveče toplu vodu i uzimala narezak za suvu večeru, Postadoh - kako je moj profesor umeo da kaže, deo beogradske elite.

Beograd je bio divan i surov u isto vreme, ja već prevejana u prilagođavanju Pa ga prisvojih ne razmišljajući mnogo.

Kroz godine sam menjala svoj odgovor na pitanje: odakle si? Iz pizde Materine! - nekad bi mi došlo da odgovorim. Što bi Realno i bio najtačniji odgovor. Iz Bosne - povremeno bih u dahu izgovorila, Ponoseći se svojim merakom i dobrom dušom. Nekad bih se stidela što moji preci nisu rodom sa Slavije Al jebi ga nisu.

I sad gazim četres neku iza sebe imam razne price, pjevala sam i pevala šila se i parala. A sad kontam, Gari, bre, nije ni važno odakle si već gde, zašto i sa kim ideš.