Pesnikinja Marija Pejin – pobednica festivala poezije POETSKI GRAD

U prostoru Magacina, ulica Kraljevića Marka 4, u subotu 26. septembra, održano je poetsko takmičenje u okviru organizacije festivala POETSKI GRAD, sa ciljem afirmacije i promocije stvaralaštva sveže autorske svesti. Petočlani žiri sistemom bodovanja takmičara, izabrao je pobednicu Festivala, pesnikinju Mariju Pejin, koja je dobila novčanu nagradu u iznosu od 10.000 dinara.

Marija Pejin

Članovi žirija Festivala bili su: Dragoslava Barzut, Goran Živković, Anna Rostokina, Ilija Rajačić i Sanja Grujić. Organizator održanog Festivala je Udruženje građana „Poezin“, a Pokrovitelj i glavni sponzor Festivala je Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

Na festivalu POETSKI GRAD, nastupali su: Momčilo Bakrač (Vrbas), Bojan Ilić Bokerini (Niš), Damir Nedić (Kragujevac), Đorđe Đorđević (Beograd), Nikola Oravec (Novi Sad), Radovan Božović (Beograd), Dragana Bečejski (Pančevo), Marija Pejin (Beograd), Ivan Vujetić (Beograd), Mladen Lukešević (Beograd), Borislav Stanić (Subotica) i Periša Armuš Beli (Beograd).

Voditeljka večeri bila je Ivana Peško, moderatorka književnih večeri u Beogradskom čitalištu. Kao muzička podrška Festivala, nastupio je Miloš „Sick Mick“ Perić (vokal, usna harmonika i gitara). Šef Sikijeve Mikijeve bluz papazjanije je svirao bluz i svašta šareno što liči na bluz.

Festival POETSKI GRAD je tematski određen savremenom poezijom koja nastaje i izvodi se u velikim gradovima. Festival je takmičarskog karaktera i okuplja autore i autorke iz Beograda kao i iz drugih većih gradova u Srbiji, koji pišu i izvode poeziju.

O pobednici festivala POETSKI GRAD:

Marija Pejin, rođena je 1989. u Beogradu. Studira Srpsku književnost i Dramaturgiju.

Bila je član Omladinskog pozorišta DADOV, potom član ansambla i upravnik Akademskog pozorišta Branko Krsmanović. Igrala je u Ilijadi, Kokana Mladenovića, Lošim devojkama, Ivana Vukovića, Autobiografiji, Lekciji i Ruvenzoriju, Vladimira Cvejića, Jazbini, Mladena Lukeševića, Mi smo u a – molu, Jovana Stamatovića – Karića, i u filmu Ukronija, Marka Backovića.

Godinama istražuje mogućnosti svoje poezije, i javno čita. Nije objavila zbirku.

Sa Ivanom Peško i Nikolom Dum Dum Radićem, osnovala je TROP Autsajder, zajednicu koja u Beogradskom čitalištu okuplja i predstavlja neafirmisane pisce.

Živi i stvara u Novom Beogradu.

Marija Pejin

Poezija Marije Pejin:

ZNATE ŠTA GOSPODINE

Direktore, ja kasnim jer
Ne podižem roletnu – da me
Ne laže dan.
Čim zaurla mi alarm –
Znam: Kad uđem u gradski
Ću na licima naći
Istetoviran mrak.
Zato razvlačim kafu, motam novu cigaru,
Čekam poslednji minut – da se
Srušim na kvaku.
Osećam imam glavu, al će
Nestati lekom
Usput lisnatim testom častim
Mesto za čir.

I razmišljam o njemu, kakvu
Poruku da sročim, jer sam
Sinoć u pijanstvu opet
Molila za pažnju.

Drsku – da ga ubedi da
Imam drugu stranu i
Da on mi nije ljubav nego
Jednostavno vazduh.
Inatom protiv stida –
Danas neću da se šminkam.
Izmicanje smisla smišlja
Naviku što kida.
A hajka sms – a, kuda prođe
Raste pesma
Koja buja baš po putu vremena
Do radnog mesta.

Eto zašto kasnim i što opet nisam došla.
Nije me sramota –
Svesno ostala bez posla.
Šaljite
Pedalu poštom ili
Preko telefona, pošto
Direktore, znate, ne bih
Čak u grad po otkaz.

U GEJRANDERSKOM FJORDU

Kažu da moja Marili ima cementa po srcu,
Čelika pod čelom I zastakljenu krv.
Da je bila sa druidom, sa ubicom I sa ženom.
I da širi neku bolest.

Video sam je u luci kako gleda ribolovce.
Bila je već ponoć I znao sam da misli
Da grad tada liči na užareni ugalj
Koji pluta po srebru.

Na svom jeziku mi je u trenu izatkala pesmu.
Rekla mi je ime I otkud joj mrka put.
Tražila je akevit. Dao sam joj pljosku.
I pristala je da joj budem muž.

Kažu da moja Marili ima cementa po srcu,
Čelika pod čelom I zastakljenu krv.
Da je bila sa druidom, sa ubicom I sa ženom.
I da širi neku bolest.

Jer je ona često trčala I vikala – “Dim!”
Mada ne zna da je Olesund goreo.
Na šume Kašmira je mirisala moja Marili.
Imala je bezdane oči.

Rodili smo mrtvo dete sa zelenim belegom.
Nisu pobegle ni suza ni reč.
Samo je disala duboko i posivela ko beton.
– Zurila u more.

Kažu da moja Marili ima cementa po srcu,
Čelika pod čelom I zastakljenu krv.
Da je bila sa druidom, sa ubicom I sa ženom.
I da širi neku bolest.

Video sa festivala POETSKI GRAD: