San o jednom pesničkom glasu različitih stilova

Piše: Milan Mijatović

Jedan čovek sa vizijom je rekao da pesnici treba da rade zajedno. Da ne budu sebični i da ne pumpaju svoj ego, nego da rade timski na kreiranju jednog pesničkog glasa koji u sebi nosi mnoštvo različitih stilova. Kao uigrani tim muzičara na sceni. Pravilno je uočio da svaki džez muzičar u grupi svira drugačiji instrument. Ono što je želeo i na čemu je radio svih ovih godina je da svaki pesnik u timu bude drugačiji instrument. Da naše telo i glas budu instrument na sceni i da sarađuju sa drugim instrumentima (telima i glasovima) u stvaranju poetike koja prevazilazi pesnika pojedinca. Ovo je sam koren i početak pesničke slem scene u Čikagu. Čovek koji je izmislio čitavu stvar, zove se Marc Smith.

Previše brzo smo pobrkali hip hop sa poetskim performansom. Šta je sa nasleđem džeza u uličnoj poeziji noćnih klubova? Govorim o ogromnom bogatstvu stilova i simbiozi različitih poetika i džez muzike. Uzgred, da ne bude nesporazuma, ovo nije osuda hip hopa ili bilo šta slično. Naglašavam samo da kod repera je više razvijen idividualizam i želja za medijskim reklamiranjem. Ne kod svih repera, naravno. Postoje i izuzeci od pravila. Rep je, čast izuzecima postao prilično komercijalna stvar. Većina repera žele medijsku slavu, novac i da pronađu svoje mesto u industriji zabave. Naravno, postoje iskreni alternativci koji koriste rep formu da bi poručili važne stvari, ali rep je generalno postao deo industrije zabave i previše ima repera koji liče jedni na druge po temama koje biraju za svoje tekstove.

Ja želim da verujem da smo mi slem pesnici i slem pesnikinje tu zbog publike i da svaka komercijalizacija poezije vodi u propast osnovne ideje. Kod poetskog performansa još je bitnije naglasiti da smo tu zbog zajednice (sabornosti) publike i izvođača na sceni. Publika diše i gleda pesnike na sceni, raduje se i strepi zajedno sa njima. Osećaj zajedništva, nema nikakve veze sa popularnošću i industrijom zabave. Sve je usmereno na čoveka, na ljudsko biće i njegovu potrebu da se ostvari u živom susretu sa drugim ljudima.

Na HBO televiziji u Americi od 2002. do 2007. godine je prikazivan Def Poetry program koji je producirao Russel Simmons. Ukupno je 6 sezona realizovano do 2007. godine. U ovom vremenskom perodu su nastupili slemeri, hip hop muzičari, Spoken Word umetnici i ostali, a Russel se trudio da zaista obuhvati sve forme izvođačke poezije od repera do legendarnih poeta kao što su The Last Poets, Nikki Giovanni, Amiri Baraka i Sonya Sanchez. Postignut je i delimičan komercijalni uspeh ovog programa. Desile su se zapravo dobra i loša stvar. Ovaj program je širom otvorio vrata poetskom performansu i puno ljudi u Americi je imalo priliku da se upozna sa opusom raznih pesnika i pesnikinja. U isto vreme, nastupilo je mnogo repera i previše su počeli da liče jedni na druge. Izgubila se velika raznovrsnost poetskih stilova a Raselovi drugari reperi su uglavnom vrteli jednu istu rimovanu priču bez matrice. Izgubilo se upravo ono što je odlikovalo početke poetskog slema u Americi: velika raznovrsnost stilova i različitost u izrazu. Osnivač slem poetskog pokreta Mark Smith je kritikovao komercijalni uspeh Def Poetry televizije i živih nastupa na Brodveju koje je producirao Russel Simmons, nazivajući ga podrugljivo jednom ,,izrabljivačkom zabavom (programom) koji umanjuje vrednost i vređa estetiku izvođačke poezije”.2

Korene slema treba tražiti u timskom slemu i u potrebi da pesnici sarađuju na sceni. Pesnici su tu zbog publike, ali su usmereni i jedni na druge u traženju jedinstvenog poetskog glasa. Marc Smith je 1985. godine osnovao Chicago Poetry Ensemble, koji su činili Mike Barret, Rob Van Tyle, Jean Howard, Anna Brown, Karen Nystrom, Dave Cooper, John Sheehan i Marc. To su bili prvi grupni slemovi koji bi se redovno događali u Get Me High klubu i drugim klubovima u Čikagu. Ubrzo su prerasli male klubove i bio im je potreban veći prostor. Kada je Dave Jemilo postao vlasnik The Green Mill-a proleća 1986. Marc ga je ubedio da mu da dozvolu da drži poetski slem kabare nedeljom. The Chicago Poetry Ensemble je imao nekoliko nastupa i u Dejvovom drugom klubu, The Deja Vu-u. Zatim, 20. Jula 1986. održan je prvi slem nastup. Nije bio takmičarskog karaktera. Bio je to jedan nastup pun različitih stilova koji je Marc osmislio a Chicago Poetry Ensamble izveo. Pesnički gosti te večeri bili su Bob Rudnick i Mary Jo Marchnight. Počelo je sa open mic-om, upadima iz publike i muzičkim numerama. Kako kaže Marc Smith: ,,To je bila neka vrsta organizovanog haosa – jedna vožnja od tri sata naizgled anarhije, koja je zapravo bila isplanirana.“ 1

Početke slem scene treba tražiti u The Uptown Poetry Slam u Green Mill-u koji je nastao iz Monday Night Poetry Readings (,,Čitanje poezije ponedeljkom“) i open mic večeri u Get Me High Lounge-u u Čikagu od strane Ron Gillette, Joe Roarty i Marc Smith-a, novembra 1984 godine. Marc kaže da su pesnici bili predmet poruge kada bi ,,izvodili“ svoju poeziju na sceni. Kritičari su tvrdili da to pojeftinjuje pesničku umetnost. Marc i njegovi prijatelji nisu tome pridavali nikakav značaj. Ubrzo, privukli su veliku publiku i time još više iznervirali i zapanjili kritičare.1

Marc Smith i njegovi prijatelji godinama su davali veliki otpor komercijalizaciji slema. Oni su verovali da slem podrazumeva veliku raznovrsnost stilova i timski rad.1 Komercijalizacijom slema, određeni slemeri bi postali dominantni, tržište zabave bi diktiralo ponudu i potražnju i izgubio bi se svaki smisao i početna ideja. Dovoljno je samo pogledati šta je tržište zabave učinilo hip hop kulturi. Od velikih dometa socijalno političkog repa iz osamdesetih godina, borbe protiv rasizma, ukazivanja na ugnjetavanje od strane ,,belog“ režima u tekstovima grupe Public Enemy… pa do ,,gangsta repa“ i stihova o novcu, kolima, otvorenoj mizoginiji i ponižavanju žena. Krajem 20. veka za repere postaje popularan životni stil kao što su novac, zlato, kola i odeća. Ovakav ,,životni stil“ današnjih repera ima korene u ogromnoj komercijalnoj uspešnosti video spotova. Neko je shvatio da površnim stvarima i banalizacijom hip hop kulture može da ostvari profit. Srećom po poetsku slem scenu, ,,lovci na profit“ još nisu pronašli način kako da nešto slično urade i sa slemom. Zato je veoma važno stalno ukazivati na sve opasnosti komercijalizacije slem pokreta i čuvati se ,,slatkih“ obećanja.

Takmičarski momenat u slemu je kako kaže Marc Smith od drugorazrednog značaja za slem scenu. Važni su umetnički nastupi u kojima može da uživa publika i afirmacija različitih stilova. Slem obuhvata veliki broj različitih stilova, a suština je u performansu. Performans, zajednica i publika su sveto trojstvo slema. Zajednica (sabornost) nastaje u susretu između izvođača na sceni i publike.1 Zanimljivi ljudi stvaraju magiju u nekom mračnom noćnom klubu, u kome odzvanja dobra muzika u predahu između nastupa nekog zanimljivog pesnika ili pesnikinje.

Imao sam veliku čast da budem polaznik slem radionice Marc Smith-a u Celju u Sloveniji, 2018. godine. Upoznao sam ga kao skromnog čoveka koji nikada ne stavlja sebe u prvi plan i koji je spreman da pomogne i sasluša druge. Uvežbavali smo timski slem u parku preko puta Osrednje knjižnice Celje i delili se u timove. Moj tim nije bio najbolji, daleko od toga, ali smo stekli jedno predivno iskustvo koje se ne zaboravlja. Papirići sa napisanim pesmama su tih dana leteli oko nas. Tekstovi na srpskom, engleskom, italijanskom, makedonskom i slovenačkom su išli od ruke do ruke i izvođeni na razne načine. Smejali smo se Italijanu koji je izvodio deo pesme na srpskom jeziku, a ja sam se glupirao dok sam čitao deo nečije pesme na slovenačkom jeziku. U jednom trenutku, nešto je kliknulo u nama i svaki tim je izveo svoj prvi timski performans. Našli smo se u čudu koliko to može da bude zabavno i da dobro izgleda kada se izvede na improvizovanoj sceni u parku. Tada sam čvrsto rešio da nešto slično uradim u Srbiji i da napravim ,,Team Slam“. Neće biti lako to uraditi, naročito ovde u Srbiji gde postoji izreka ,,dva Srbina tri političke stranke“, ali verujem da je moguće.

Uz blagoslov Marc Smith-a, postaviću ovde njegovu skriptu za Team Slam, prevedenu na srpski jezik.


TEHNIKA GRUPNOG PERFORMANSA

Varijacije u boji tona, tempu, glasnoći, zvuku, načinu (kvalitetu)  i glasu

* višestruki volumen

            * višestruki tempo

            * višestruka artikulacija/modulacija

            * višestruki načini(kvaliteti), zvuci glasovi

exo – reč, stih, slog, strofa. Jedan, dva ili tri glasa

razmena strofa

–  reč za reč / Slog za slog / stih za stih podela

naglašavanje – reč, stih, slog, strofa

unisono

spoji i održi

skok – reč, stih, slog, strofa

eksplozija – dva ili više glasova … reč, stih ili strofu forsirajući volume

upadi – reči, kratki stihovi, slogovi, strofe van linearne logičke niti upadaju da bi obojili zvučno, emocionalno i doprineli tonalnom kvalitetu performansa

dodaci – (osmišljeni od strane Robi Kju-a)-strofa koja nastaje tako što se dodaje stih po stih pri čemu jedan član grupe govori sve stihove strofe, a drugi upada u drugom stihu i govori sve sem prvog , treći ulazi na trećem stihu  i izgovara sve sem prvog i drugog stiha. Četvrti član grupe upada na četvrtom stihu i govori sve sem prvog, drugog i trećeg stiha i tako redom

kaskade – slično skokovima i dodavanju, nekoliko članova grupe ponavljaju stih ili strofu prvog člana prestižući jedni druge

kakofonija

dijalog – napred i nazad stihovima dok se ideja ili tema probija

poziv i odgovor – jedna vrsta dijaloga koja postavlja Ili implicira pitanja i dobija odgovore

zaključivanje – različiti načini završavanja stihova, stofe ili cele pesme

višestruki završeci

višestruke konverzacije – napred i nazad komunikacija koja uključuje više od dvoje učesnika

horski efekat – mešanje glasova čvrsto strukturisano

kombo efekat – neformalno mešanje glasova sa naizgled labavom strukturom

bas linija i ritam sekcija

soliranje

trenutna interakcija

scenska slika i koreografija

preko prostora i druge tehnike za korišćenje prostora


A kako izgleda Team Slam, možete pogledati ovde:


Korišćena literatura:

1. Iz usta rodonačelnika slema Marc ,,So What“ Smith-a. Objavljeno u ,,The Spoken Word Revolution“ (2003. godina).

2. Wikipedija – Slobodna enciklopedija, Slem poezija – istorijat, forme i tumačenja, prevod na srpski Đorđe Đorđević.